Određena hrana može značajno narušiti funkciju štitaste žlezde, naročito kod osoba koje pate od hipotireoze ili autoimunih oboljenja poput Hašimotovog sindroma. Jedna od najproblematičnijih grupa namirnica su one koje sadrže goitrogene – supstance koje ometaju sposobnost štitne žlezde da koristi jod, koji je ključan za sintezu hormona. U ovu grupu spadaju sirovi kupus, kelj, brokoli, prokelj, karfiol, soja, repa, spanać i kikiriki. Dobra vest je da se kuvanjem znatno smanjuje njihov negativan uticaj.1. Rafinisani šećeri i ugljeni hidrati, poput belog brašna, peciva, testenina, kolača i gaziranih pića, izazivaju nagle skokove šećera u krvi, što doprinosi upalnim procesima u telu i dodatno opterećuje štitastu žlezdu.
2. Soja i proizvodi od soje, poput tofu sira, sojinog mleka i soja sosa, mogu ometati apsorpciju hormona kod osoba koje već uzimaju terapiju za štitnu žlezdu, pa se preporučuje oprez u konzumaciji.
3. Dugotrajan nedostatak joda u ishrani takođe može imati štetan efekat, budući da bez joda štitasta žlezda ne može pravilno funkcionisati. Zbog toga je važno umereno koristiti jodiranu so i povremeno unositi hranu bogatu ovim mineralom.
4. Prerađeno meso, poput viršli, pašteta i drugih suhomesnatih proizvoda, kao i trans-masti koje se nalaze u margarinu i prženoj hrani, doprinose inflamaciji organizma, što dodatno može pogoršati stanje štitne žlezde, naročito kod autoimunih stanja.
5. Takođe, prekomeran unos kofeina i alkohola može iritirati štitastu žlezdu, poremetiti ravnotežu hormona i izazvati dodatne tegobe.
6. Veštački zaslađivači i aditivi, kao što su aspartam, sukraloza i razni emulgatori, mogu kod osoba sa Hašimotovim sindromom izazvati pogoršanje simptoma i nove autoimune reakcije.
Ukoliko postoji sumnja na probleme sa štitastom žlezdom, ili je ona već dijagnostikovana, od velike je važnosti da se o ishrani posavetujete s lekarom ili nutricionistom. Pravilno izbalansirana ishrana može imati ogroman uticaj na stabilizaciju hormona i poboljšanje celokupnog zdravstvenog stanja.